Iako je radnik, državljanin druge države, koja nije članica Evropske zajednice ili Evropskog gospodarskog prostora ili Švajcarska, postigao mogućnost da dobije osobnu radnu dozvolu na tri godine, to na žalost ne znači, da će automatski dobiti i vizu za tri godine. Vlasti to opravdavaju sa izgovorom da osoba može dobiti vizu samo na toliko vremena, koliko može dokazati da ima sredstva za preživljavanje. U tom postupku se zato kao dokaz prihvata ugovor o radu, to jest, za koliko vremena je sklopljen. Ali to nije sve. Druga stvar, koja je bitna u odlučivanju za odobravanje dužine vize, predstavlja, koliko dugo osoba boravi u Sloveniji. Ako osoba živi u Sloveniji zadnju godinu dana, onda dobija vizu na godinu dana, iako ima sklopljen ugovor za naredne tri godine. Viza je tako izdata za vrijeme, koje je kombinacija ugovora o radu i provedenog života u Sloveniji.

IWW upozorava, da je borba za osobnu radnu dozvolu jedan od najbitnijih fokusa u borbi za prava migrantskih radnika jer razdvaja zavisnost radnika od poslodavca. Ipak, iz prakse državnih organa, povezane sa odobravanjem dužine vize proizilazi, da samo dobivanje osobne radne vize ne znači potpuno otvaranje slobodnog izbora radnika, jer mu ona automatski ne omogućava boravak na teritoriji Slovenije. Zbog toga je jako bitan politički angažman, dok se ne postigne cilj, da svi radnici odmah nakon ulaska u Sloveniju dobiju osobnu radnu vizu i vizu za boravak za cijelo vrijeme, dok im traje osobna radna viza.